No-LaTeX Section Integer in metus aliquam, cursus dolor eu, maximus arcu. Integer vel finibus odio. Maecenas sit amet rhoncus purus. Ut molestie augue vel magna rutrum fermentum. Curabitur eleifend, nisl non rutrum auctor, diam sapien rutrum purus, quis dictum erat leo in leo. Vestibulum semper, velit non malesuada sagittis, tortor dolor sollicitudin enim, sed ullamcorper tellus diam vitae est. Nullam auctor dui ac ultricies porta. Aliquam erat volutpat. Maecenas finibus ultrices felis eu congue. Integer pulvinar, elit sed mollis aliquet, magna turpis molestie nisi, sed auctor justo massa vitae felis. Vivamus dui justo, auctor non magna eget, varius dapibus augue. INTRODUCTION Nunc a aliquet sem, eget aliquet purus. Vestibulum ac placerat mauris. Proin sed dolor ac justo semper iaculis. Donec varius, nibh sit amet finibus tristique, sapien ante interdum odio, et pretium sapien libero nec massa. In hac habitasse platea dictumst. Donec vel augue ac sapien imperdiet pretium. Maecenas gravida risus id ultricies dignissim. Maecenas Eq. [eqn:drag] gravida felis quis dolor faucibus, sed maximus lorem tristique \int_a^bu{dx^2}\,dx =\left.u{dx}\right|_a^b -\int_a^b{dx}{dx}\,dx.

PROVERAVAMO PISANJE NA SRPSKOM - LATINICA, ЋИРИЛИЦА Možemo da koristimo i latinicu i ćirilicu u datom tekstu (pogledati saržah header.tex fajla) šŠĐđČčĆ掞 Можемо да користимо латиницу и ћирилицу у датом тексту (mada mešanje latinice i ćirilice nije preporučljivo) ШшЂђЧчЋћЖжЏџБбГгПпТтДд Међутим, ћирилични текст има већ познати проблем (Руска ћирилица), поготово са искошеним текстом _ШшЂђЧчЧчЋћЖжЏџ_ Најпроблематичнија слова _БбГгПпТтДдЏџ_ ШшЂђЧчЧчЋћЖжЏџ

NASTAVNI PREDMET: Verovatnoća i statistika za inženjere SEMINARSKI RAD PRIMENA PROGRAMSKOG JEZIKA R U STATISTIČKOJ KONTROLI KVALITETA Student: Zoltan Katona Broj indeksa: 29/15-D Maj, 2016

U ovakvom sistemu se javlja otpor pri prolasku gasa kroz sloj čestica, pri čemu niska vrednost brzine proticanja gasa rezultuju padom pritisak kroz sloj. Pad pritiska je opisan Ergunovom jednačinom kao što se primenjuje i kod drugih tipova ureaja sa pakovanim slojem. Pri povećanju brzine gasa ukupan otpor čestica biće jednak težini sloja i u nekom trenutku kada brzina gasa savlada otpor težine čestica one će se početi dizati iz sloja. Ako je _ρ_c gustina čestica čvrstog katalizatora, _A_c je povrečni presek kolone (eng. _cross sectional area_), _h_s je visina sloja pre početka fluidizacije, _h_ je visina sloja u bilo kom momentu, a _ε_s i _ε_ predstavljaju poroznost sloja[1] koji miruje i ekspandovanog sloja, tada je masu čvrstog sloja, W_s=\rho_c A_c h_s \left( 1-\varepsilon_s \right)=\rho_c A_c h \left( 1-\varepsilon \right) Ova relacija ukazuje na to da masa sloja koja se sastoji od čvrstih čestica je ista bez obzira na poroznost sloja. Kada sila otpora prevazie gravitacionu silu, čestice počinju da se podižu, a sloj počinje da ekspanduje (visina raste) i na taj način se povećava poroznost sloja, kao što je opisano jednačinom 1. Ova povećanje permeabilnosti sloja smanjuje ukupan otpor sve dok se ponovo otpor ne izjednači sa gravitacionom silom koja deluje na čestice, slika [slika2]b. Ukoliko se i dalje povećava brzina gasa dolazi do dalje ekspanzije sloja čestica. Čvrste čestice bivaju razdvojene jedna od druge i počinju da se meusobno sudaraju i neprekidno kreću. Daljim malim povećanjem brzine dolazi do pojave nestabilnosti sistema, a gas počinje da prolazi kroz sloj formirajući mehurove, slika [slika2]c. Veličina tih mehurova raste proporcionalno sa prolaskom gasa kroz sloj ka vrhu kolone. Istovremeno, Daljim povećavanjem brzine gasa se formira muljeviti protok (eng._slug flow_) prikaz-an na slici [slika2]d, pri čemu je kretanje sloja nestabilno i haotično. Konačno, pri ekstremno visokim brzinama dolazi do odnošenja čestica iz sistema, slika [slika2]e. Opseg brzina za koje se može primeniti Ergunova jednačina je širok. Meutim, razlika izmeu brzina pri kojima sloj počinje da se ekspanduje i brzina pri kojima se javljaju mehurovi može biti izrazito mala ili čak ponekad i ne postoji. Ovo zapažanje objašnjava da ukoliko se stalno povećava brzina gasa, prvi dokazi o ekspanziji sloja mogu biti pojava gasnih mehurova i pokretanje čvrste faze. Pri niskim vrednostima brzine u opsegu fluidizacije, mehurovi koji rastu sadrže nisku koncentraciju čvrstih čestica. Deo fluidizovanog sloja koji sadrži višu koncentraciju čvrste faze naziva se fluidizovanog sloja, dok deo koji sadrži više mehurova se naziva . Faza magle (eng. _cloud phase_) se nalazi izmeu faze mehurova i emulzije. Nakon što se otpor koji deluje na čestice izjednači sa gravitacionom silom koja deluje na čestice, tj., {\Delta}P=g\left({\rho }_{c}-{\rho }_{g}\right)\left(1-\varepsilon\right)h U slučaju da se brzina gasa kontinualno povećava, gas će postati dovoljno brz da počne nositi čestice na gore iz sloja. Kada se ovo dogodi, pojava mehurova i mešanje čvrste faze je i dalje prisutno, a ovo je poznato kao zona brze fluidizacije, dok je sloj nazvan sloj brze fluidizacije. Ukoliko čestice imaju brzinu iznad brzine koje opisuju ovu zonu, čestice postaju nezavisne i bivaju nošene strujom gasa. Pod ovim uslovima, reaktori u kojima se odvija ovakav tip fluidizacije se nazivaju reaktori sa diretnim transportom (eng. _straight thorough transport reactor_ - STTR), slika [slika2]e. Različite zone opisane u tekstu prikazuju ponašanje sistema prikazanih na slici [slika2]. Ona prikazuje zavisnosti pada pritiska kroz sloj čvrstih čestica od brzine gasa. Oblast koju opisuje Ergunova jednačina je prikazana na slici kao linearno rastuća kriva (Sekcija I: 1<_U_₀<4 cm/s). Drugi deo krive na grafiku čiji je pad pritiska realtivno konstantan u širokom opsegu brzina predstavlja fluidizaciju mehurovima (Sekcija II: 4<_U_₀≤50 cm/s). Iznad ovih vrednosti su zone brze fluidizacije i čista brzina odnošenja. [1] NOTE: NOMENCLATURE CHANGE IN THE TEXT AND LECTURE ϕ = POROSITY, WHILE IS ε = POROSITY.